Отправляет email-рассылки с помощью сервиса Sendsay

Школа Эсперанто

  Все выпуски  

Школа Эсперанто


Информационный Канал Subscribe.Ru

 
Школа Esperanto
Выпуск 98

Saluton, karaj geabonantoj! Vivu rondo familia!

En la hodiaŭa numero vi trovos:
Viaj demandoj - niaj respondoj
Lingva evoluo. "Prelegas" J. Baghy
Antonina Tonti - Esperanto-tradukistino (la versaĵo "Mi vin renkontis" de F. Tjutĉev)
Zodiakaj konstelacioj Esperante
Kelkaj anekdotoj
Viaj demandoj - niaj respondoj

Dmitry Laŝunin:
   1) Будучи знакомым с определенным количеством иностранных языков и
профессионально работая "активным" переводчиком одного из них (персидского),
я постоянно ощущаю в эсперанто большое влияние русского языка. С другой
стороны, в отрывке из диссертации г-на Колкера, приведенном в нашем
учебнике, говорится о тенденции к устранению русизмов и "европейской
унификации" эсперанто. Можно ли где-либо прочитать, в чем это выражается
(чтобы понять суть проблемы до начала чтения переводной и непереводной
литературы на эсперанто)?

Alaŭdo:
   Есть ряд Э-журналов, которые регулярно публикуют статьи о
neŭtraleco de E, я читал ряд этих статей, однако точно вспомнить название
журналов и номера не могу.

Mevo::
   К сожалению, я не настолько компетентен, чтобы дать исчерпывающий
ответ на этот вопрос, однако попытаюсь по силам...
   Известно, что первое время эсперанто распространялся и использовался
почти исключительно в России, из-за чего русский язык просто не мог не повлиять
на развитие эсперанто (в плане синтаксиса, словообразования), не говоря уже о
том, что и сам создатель эсперанто говорил на русском языке.
   Прежде всего, от русского языка в эсперанто - это свободный порядок
слов и сопряжённая с этим витиеватость синтаксиса. В "нормальном" эсперанто
непрямой порядок слов, конечно, допустим и правилен, но, учитывая, что в
большинстве европейских языков порядок слов фиксирован (подлежащее -
сказуемое - прямое дополнение), и эсперанто это свойственно в той мере, в
какой рассматривать его "европейским". Однако слишком уж вольный порядок
слов (привычный в русском) в эсперанто становился всё более и более "tolerebla
karakterizaĵo de rusoj kaj aliaj slavoj"
. Такие, например, фразочки, как "Lia poezio
estas esprimo de la bolanta ĉe la popolo sopiro al libereco", "Tiu historia por la
E-movado evento", "La uzataj de li lingvoj"
, да и цитата из "La Espero" - "Ĝi la
homan tiras familion"
даже для некоторых русских не сразу понятные, для
среднестатистического европейца - лишь набор знакомых слов (примеры
взяты из журнала "Monato", №12, 1996г.).
   Кроме того, в эсперанто от русского - огромное множество слов,
построенных по правилам русского словообразования. Если часть из этих слов
ещё более-менее понятны и смысл их выводим из смысла морфем, входящих
в них (например, antaŭdiri, ĉirkaŭkuri, deiri, enmeti, kontraŭstari, priridi и
множество других, являющихся, по сути, прямыми кальками с русского), то в
первое время эсперанто изобиловал словечками, над которыми бедные европейцы,
вероятно, сломили много голов в конце позапрошлого века. Вот лишь два таких:
elrigardi - догадались? вы-глядеть, то есть, пока не появилось в языке слово
aspekti, так и говорили - elrigardi. И русских мало заботило, поймут ли это европейцы.
Теперь, понятно, наоборот - уже европейцев не заботит, понятно ли русским слово
elrigadi или нет. Для них (европейцев) гораздо более понятно слово aspekti.
   Ещё одно словечко: elpendaĵo - вы-веска. Сейчас сказали бы просто
reklamo, anonco или, совсем уж мудро - ŝildo, anonc-ŝildo.
   Часть подобных слов до сих пор осталось в эсперанто, став его
частью. Причём, если, например русскому subaĉeti (подкупить) есть более
подходящий международный эквивалент (korupti), то некоторые словечки
настолько прочно вошли в язык, что уже ничего не попишешь. Среди таких -
слово eldoni, которое К. Калочай (самая крупная фигура в эсперанто-литературе)
даже предлагал рассматривать самостоятельным корнем, который, впрочем,
оправдывает так же и то, что он является калькой ещё и с немецкого языка.
   Здесь не шла речь о тех ошибках, в которые можно впасть, не точно представляя
себе значения эсперанто-слов и пытаясь переводить некоторые выражения (не
обязательно идиоматические) буквально. Например, "красивый вид" - не "bela
aspekto"
, а, скорее, "spektaĵo". Тонкая ирония, тонкий юмор - не "maldika", а "fajna"
"delikata", "gracia"
и т.п. и т.д. Подобные ошибки может делать кто угодно.
Необходимо постоянно помнить, что эсперанто - логичный язык и там, где в
национальных языках о выборе слов решает традиция, в эсперанто должна решать
логика.
   О том, что эсперанто должен обладать своим собственным духом, и
о стиле "чистого" эсперанто много писал сам Заменгоф (сам, кстати говоря - вот
ирония судьбы - немало русизмов привнесший в эсперанто).

   2) Можно ли говорить о существовании национальных (или
региональных) версий эсперанто? ... А трудности естественным образом приведут к
упрощению. Причем нам тоже нужно будет подстраиваться под эти упрощения...

Alaŭdo:
   Это очень интересный и диспутабельный вопрос.
   Я склонен полагать, что действительно, существуют несколько
разновидностей Эсперанто (или существовали, т.к. Интернет способствует
общей глобализации). В основном такие "диалекты" формировались в
областях, где Э-о использовался преимущественно носителями одного языка,
которые были изолированы от других Э-истов.
   Если выделять эти разновидности по различиям от "среднеевропейского",
то я бы составил такой список:
   1. Hisperanto (Hispana + Esperanto) [термин не мой] - самый
непонятный для европейцев вариант, встречаются слова, которые не
поддаются никакой дешифровке, хотя и в стандартном Э-о есть много
испанских неологизмов.
   2. Японско-корейско-китайский - самый "нейтральный" вариант: все
слова используются именно по тому смыслу, как у Z, без влияния других
европейских языков. Идеальный язык для изучения и преподавания.
   3. Французский вариант - самый "проевропейский", много слов с
европейскими особенностями употребления.
   4. Русский вариант.

Mevo:
   Лично я нигде не сталкивался с чем-либо подобным, но склонен полагать,
что эсперанто НЕ ДОЛЖЕН ИМЕТЬ, а, следовательно (речь идёт о "высоком",
"нормативном" эсперанто) НЕ ИМЕЕТ никаких диалектов. Всё эти "разновидности"
суть результат недостаточного усвоения языка - когда не хватает знания языка,
лентяи начинают привносить что-то от себя, пользуясь тем, что в эсперанто
это сделать легче, чем в национальном языке (вы когда-нибудь пробовали чего-
нибудь привносить в английский? Да?? А пальцем у виска вам не крутили? :-). К
сожалению, многие этим грешат - многие русскоязычные эсперантисты любят
поигрывать словами perestrojko, glasnosto - у меня кроме улыбок эти слова
вызывают ещё и уныние...
   Эсперанто ведь язык со своей культурой, своим лицом и своими традициями.
По меньшей мере, подобные "эксперименты" - демонстрация своего бессилия
овладеть языком в должной степени, а так же полного пренебрежения языком.

   3) Я уже видел обсуждение проблемы определенного артикля, но вразумительного
ответа на этот вопрос (кроме ряда твердых правил и очевидных ситуаций,
которыене исчерпывают весь языковой материал), я не получил. Можно ли
соотнести употребление артикля в эсперанто с каким-либо из естественных
языков, например, французским или английским (там ведь есть разница!)?

Alaŭdo:
   Поскольку Z не указал явно случаи употребления артиклей и их
неупотребления, поэтому образовалось несколько "подтрадиций" их употребления.
С. Покровский, кажется, выделяет отдельно французскую и английскую
(различия в которых нельзя однозначно объяснить). Я бы выделил еще и
немецкую, которая отличается от обеих.
   В реальности же все случаи употребления делятся на облигатные (когда
употребление или неупотребление артикля является ошибкой) и
факультативные, когда его использования может уточнить смысл.

Mevo:
   Произвести подобного соотнесения нельзя. Во-первых, как уже отмечено,
между ними есть отличия, а во-вторых (уже повторяемся), в эсперанто свои
правила, пусть и схожие на правила национальных языков, но несколько
специфические. Читайте хорошую э-литературу, всё прояснится. В конце концов,
артикль - не самая важная часть языка. Он обязателен в обязательных же
случаях, в прочих, если сомневаетесь - просто опускайте его...

Al komenco


Lingva evuluo en prezento de J. Baghy.

   Karaj amikoj kaj ŝatantoj de E-literaturo! Hodiaŭ ni konatiĝos kun unu el la plej elstaraj reprezentantoj de nia kulturo, nome - kun Julio Baghy [Bagi]. Ni mallonge prezentos lin kaj poste - al via atento ni donos unu el liaj literaturaĵoj kun komentoj. Do, agrablan legadon!

   Julio Baghy (1891-1967). Hungaro, verkisto kaj E-instruisto, laŭ sia klero - aktoro. Naskiĝis 13 jan. 1891 en Szeged (Mevo: ŝajnas, ke la sama urbo, kie, laŭ B. Kolker, oni preparas tre bongustan gulaŝon :-)). Liaj gepatroj estis profesie ligitaj kun teatro, ankaŭ li post siaj lernejaj jaroj laboris kiel aktoro kaj reĝisoro. Verkis poemojn kaj novelojn hungare. Konatiĝis kun E-to en 1911 kaj plene fordonis sin al la lingvo. Dum la unua mondmilito li, estante militkaptito, en Siberio gvidis multajn kursojn por diversnacianoj. Post la milito fariĝis unu el la ĉefaj gvidantoj de Hungaria E-movado.
   Li multe agadis por plialtigi la spiritan nivelon de la esperantistaro. Estis li, kiu proponis opinii la naskiĝtagon de Z (15 dec.) ankaŭ tago de E-libro. Liajn verkojn karakterizas la tendenco, kiun esprimas lia devizo: "Amo kreas Pacon, Paco konservas Homecon. Homeco estas plej alta idealismo".
   Ni multon ŝuldas al J. Baghy pro lia kontribuo al nia kulturo. Li estis la unua poeto E-ta post Grabovskij, kiu povis poeziumi tute libere kaj flue, superinte la malfacilaĵojn, altrudatajn de la lingvo. Estis ano de la Akademio. Dum pluraj jaroj li estis kunredaktoro de "Literatura mondo", inter 1961-1967 ĉefkunlaboranto de "Hungara vivo". Multaj el liaj kreaĵoj aperis en tradukoj al naciaj lingvoj.
   Verkoj: "Preter la vivo" (poemoj, 1922), "Viktimoj" (romano, 1925, 1971), "Pilgrimo" (poemoj, 1922), "Dancu, marionetoj! (noveloj, 1927), "Migranta plumo" (noveloj kaj poemoj, 1929), "Hura!" (romano, 1930), "Printempo en la aŭtuno" (romano, 1931, 1972), "La vagabondo kantas" (poemoj, 1933, 1937), "Verdaj donkiĥotoj" (romano, 1933), "Sur sanga tero" (romano, 1933, 1971), "La teatra korbo" (skizoj, 1934), "Arĝenta duopo" (jubilea antologio, kun K. Kalocsay, 1937), "La verda koro" (romaneto por komencantoj, 1937 kaj pluraj represoj), "Sonĝe sub pomarbo" (versdramo, 1958), "Koloroj" (noveloj, 1960), "Ora duopo" (jubilea antologio, kun K. Kalocsay, 1966), "Ĉielarko" (versaj fabeloj, 1967), "Aŭtuna foliaro" (poemoj, 1970), "En maskobalo" (unuaktaĵoj, 1977). Verkis ankaŭ plurajn lernolibrojn por hungarojn.

(la materialo estas preparita laŭ "Enciklopedio de Esperanto" kaj "Baza literatura krestomatio)


"LINGVA EVOLUO"
de Julio BAGHY
(Komedia aŭ tragedia sceno laŭ gusto de la leganto)

   Rolas: LA MALNOVA, LA MODERNA kaj LA JUNA adeptoj de la lingvo Esperanto. LA MALNOVA sidas ĉe la tablo kaj legas la Originalan Verkaron de Zamenhof. LA JUNA foliumadas modernan revuon. Ĉiumomente li elpoŝigas sian 600-paĝan vortaron por serĉi la nekonatajn vortojn. Ofte li notas la netroveblajn neologismojn sur paperon.

   LA MODERNA (paŝas en la ĉambron): Bonan seron! (Li eksidas.)
   LA MALNOVA (iom mirigite): Ĉu seron?!
   LA JUNA ekatentas kaj subite serĉas la vorton en la vortaro.
   LA MODERNA: Jes, senioro. Unu silabon pli kurte... Hah, ni havantas superban primaveran seron.
   LA MALNOVA (iom malice): Pri-ma-ve-ro... Unu silabon pli longe.
   LA MODERNA: Sed ĝi estas pli poetika.
   LA MALNOVA: Kial ne poezia?
   LA MODERNA: Pro la eskvizita nuanco.
   LA MALNOVA: Mi ne komprenas la vorton "eskvizita".
   LA JUNA denove serĉas en la vortaro.
   LA MODERNA: Supozeble vi estas movades oldulo ne beletre erudita. (Li prenas al si la libron, legatan de LA MALNOVA): Ĉu lice? Bah, arĥaikaĵo! Zamenhof! Mi povintus pensi. (Li redonas la libron) Ne faltigu la frunton kaj ne paŭtu! Estu darfe diri, ke oldulo ne povantas apreci la progreses etoson, kiun forcas la moderna evoluo. Vi tro egardas la paseon por delekti avantaĝojn. Senioro, vi krablas; ni, baĉeloroj, hastas.
   LA MALNOVA (kun pliiĝanta miro): Mi ne komprenas... Je Dio, mi ne komprenas vin! Kian lingvon vi parolas, sinjoro?
   LA MODERNA (fiere): La modernan beletran lingvon de Esperanto. La inĝeniaj ĝeniules dokta degno savantos nian idiomon de ŝtoniĝes danĝeroj.
   LA JUNA dum la konversacio ŝvite notas, serĉas, aŭskultas, fulmrapide foliumadas sian vortaron.
   LA MALNOVA (konsternite): Sed tio estas ja atenco kontraŭ la lingvo mem!
   LA MODERNA (digne): Aliu opinias aliel. Kelkuj obĵetas argumentojn, kiuj balde konvinkintos la konservatismes konestablojn. La enemoj venkitos kaj restantos infre ĉe la montes piedo, dum la modernuloj kun resoluta orgojlo konstruantos sian novan fortreson.
   LA MALNOVA (ekflamiĝante): Sinjoro, ĉesu tian parolon. Via lingvouzo detruas. Kiu komprenas tion? Pli ol 25 jarojn mi konas kaj parolas la lingvon, sed mi ne kapablas kompreni vin. Kio, je Dio mi petas vin, kio estas ĝi?
   LA MODERNA (kvazaŭ donante la indulgan lastan mortpikon): Lingva evoluo kaj poetika etoso.
   LA JUNA (mire rigardas al ili.)
   LA MALNOVA (malespere): Sed, sinjoro, ankaŭ mi lernis la lingvon el literaturaj verkoj, sed...
   LA MODERNA (interrompe): ...sed ante du dekadoj. Ante tri jaroj mi uvris mian koron por Esperanto kaj jen mi devancintas vin. Ho, povra konestablo, ĉiudiurne vi devus devori novajn vortojn por atinginti min! (Subite li turnas sin al LA JUNA) Ĉu ne, senioro? Nu?..
   LA JUNA embarasite silentas.
   LA MODERNA: Kial vi silentas?
   LA MALNOVA (senkulpigante lin): Antaŭ tri monatoj li lernis. Li estas nia plej talenta kaj fervora juna samideano.
   LA MODERNA (kun patosa entuziasmo): Pum! Baĉeloro, salutatu vi! Vi futures espero, kiu estos la moderna beletres aprecanto! Hola! Hop! Hip, hip, hura!
   LA JUNA (ruĝa pro la retenata kolero, plenpulme krias): Am pam kuli kuli mas injara pinjara puuu de le fingestek moli vidi nakk am para pam para paĝ!
   LA MODERNA kaj LA MALNOVA (surprizite kaj samtempe): Kio estas tio?!
   LA JUNA (kontentigite): Lingva evoluo kaj poetika etoso, sinjoroj! (Li ĵetas la vortaron en angulon kaj estas forironta)
   LA MALNOVA (retene): Kien, kien, kara samideano?!
   LA JUNA (decide): Al "Basic English"! (Li forkuras)

___ FINO ___
(la literaturaĵo estis elŝutila el Virtuala E-ta Biblioteko de Don Harlow, kiu estas atingebla ĉe
http://www.best.com/~donh/Esperanto/Literaturo/)

   Наши комментарии:
   Прежде всего, позвольте обратить ваше внимание на мораль: реформизм ни к чему хорошему не приводит! Теперь о сути: язык старого эсперантиста моделен и комментировать там нечего. Юный эсперантист вообще не говорит. Внимания заслуживает язык современного эсперантиста. Чем Ю. Баги достигает этого эффекта "чрезмерной языковой модерновости"?
   Прежде всего, это сложность грамматических форм. Он постоянно использует сложные глагольные формы (ni havantas, mi povintus, povantas - ni estas havantaj, mi estus povinta, estas povanta и т.д.), которые привносят уточняющий компонент, но в "нормальном" эсперанто нужны очень редко (а тут ещё и односложные формы, употребляемые в разговорной речи).
   Потом - элементы многочисленных реформ-проектов эсперанто и нововведений, по поводу которых до сих пор (!) нет единого мнения: формы типа balde, ante (давно уже предлогалось наречиям и предлогам, заканчивающимся на , сменить окончания на -e: hodie, hiere, kontre, malgre, ante; это не привилось, однако в поэзии встречаются апострофированные формы, типа hodi'); словечки aliu, aliel (ряд aliu, alio, aliel и т.д. официально или хотя бы большей частью эсперантистов не признан); окончание -es, которое "современный" эсперантист использует для прилагательных.
   Слова с искажённой орфографией (долгое время реформаторы пытались, да и сейчас пытаются, "подогнать" орфографию под надуманные "международные" нормы): apreci (эта форма появилась значительно позже, чем aprezi - высоко ценить), ĝeniulo (вместо geniulo), uvri (вместо ovri, тоже, впрочем, хорошенького неологизма для malfermi), kelkuj - kelkaj, senioro - sinjoro.
   Многочисленные слова, не являющиеся частью "официального" эсперанто, а заимствованные из европейских языков: sero - vespero, eskvizita - ?, egardi - ?, baĉeloro - вероятно bakalaŭro (в смысле, "просвещённый человек"), idiomo - lingvo (в эсперанто слово idiomo редко и слишком уж научно), enemo - malamiko, infre - sub, konestablo - ?..
   И наконец, множество "истинных" неологизмов. Почти все из ниже перечисленных слов употребляются лишь в поэзии и художественной литературе, а обычной речи их употреблять не следует (ну, кроме как уж вы точно уверены, что вас поймут, и что иначе - просто не скажешь). Следует учесть, что в то время, когда писалось произведение, эти неологизмы выглядели ещё более устрашающе, чем сейчас:
  primavero - printempo
olda - maljuna
darfi - povi
superba - bonega, belega
paseo - pasinteco
delekti - ĝuigi, feliĉigi
krabli - rampi
(перен. - ковылять, отставать)
dokta - sciplena, scianta
degni - ekfavori
(+ снизойти, удостоить)
obĵeti - kontraŭdiri
orgojlo - fieraĉo
devanci - superi, kursuperi
diurno - tagnokto
lici - esti permesita
   Ну и наконец - куда же ушёл юный эсперантист? Basic English - проект упрощённого (чтоб не сказать "опримитивленного") английского языка, предложенный в 1932 году Ч.К.Огденом. Вещь, мягко говоря, проигрывающая в гибкости и богатстве эсперанто, но, видно, превосходящая в консерватизме и malreformemo... Подробнее Basic English описывался на страницах рассылки в номере 27.

Al komenco


Antonina Tonti - Esperanto-tradukistino

   Multe da jaroj laboras en literatura tereno Antonina Romanovna Tonti. Ŝi estas aŭtoro de multaj Esperantaj versaĵoj kaj majstro de arta traduko. Ŝi tradukis al la rusa lngvo la versaĵojn de L. Zamenhof, Ĥ. Drezen kaj aliaj Esperantaj poetoj. Ankaŭ el la rusa al Esperanto A.Tonti tradukis ne malmulte da versaĵoj de niaj samtempuloj kaj korifeoj de la rusa poezio.
   En diversa tempo kelkaj tradukoj de A.Tonti estis publikigitaj en la gazetoj "Paco", "Bulgara esperantisto" kaj aliaj eldonoj. Antonina Romanovna sukcese partoprenis la literaturajn konkursojn "Muza-80" kaj "Muza-81".
   Por la tradukoj de A.Tonti estas karakterize, ke ili fide transdonas ne nur enhavon de verko, sed ankaŭ ĝiajn etoson kaj sentojn. Precipe rimarkindas, ke inter tradukoj de A.Tonti estas nemalmulte da versaĵoj, en sia tempo muzikigitaj, kiuj iĝis famaj romancoj. En siaj tradukoj A. Tonti sukcese transdonis ankaŭ ĉi tiun specialecon de verkoj - ilian muzikecon. Ĉi tio donas eblecon plenumi ilin kiel romancojn Esperantajn.
   Mi proponas al la atento de la legantoj la versaĵon de la rusa klasikulo F. Tjutĉev en la traduko de A.Tonti.
 - Alsendis Vera Matvejeva

   Mevo: Tre koran dankon pro via kontribuo! La versaĵo "Mi vin renkontis" jam aperis en la dissendo (num. 69) en alies traduko. Nun ni ripetas tiun tradukon kaj la legantoj povas kompari du tradukojn samtempe:

"Я ВСТРЕТИЛ ВАС"
стихи Ф.Тютчева

Я встретил вас - и все былое
В отжившем сердце ожило;
Я вспомнил время золотое -
И сердцу стало так тепло...

Как поздней осени порою
Бывают дни, бывает час,
Когда повеет вдруг весною
И что-то встрепенется в вас, -

Так, весь обвеян дуновеньем
Тех лет душевной полноты,
С давно забытым упоеньем
Смотрю на милые черты...

Как после вековой разлуки,
Гляжу на вас, как бы во сне, -
И вот - слышнее стали звуки,
Не умолкавшие во мне...

Тут не одно воспоминанье,
Тут жизнь заговорила вновь, -
И то же в вас очарованье,
И та ж в душе моей любовь!

"MI VIN RENKONTIS"
tradukis N.Fedotov

Mi vin renkontis - kaj paseo
ekvivis ree en memor';
kvazaŭ revenis temp' sen veo,
kaj iĝis varme en la kor'...

Kaj kiel tarde en aŭtuno
aperas tag', aŭ eĉ moment' -
ekblovas de printemp' ventumo
kaj nin tremigas ĝoja sent', -

Samtiel mi, sub vento blova,
el temp' sublima de l' junaĝ',
rigardas kun ekstaz' denova
la ĉarmajn trajtojn de l' vizaĝ'...

Mi, kiel post disiĝ-centjaro,
kvazaŭ en sonĝo, vidas vin, -
kaj plilaŭtiĝis la sonaro,
nesilentinta en l' anim'...

Denove voĉas viv' en sino,
ne nur vigliĝis rememor', -
kaj sama nun en vi fascino,
kaj sama am' en mia kor'!

"MI VIN RENKONTIS"
tradukis A.Tonti

Mi vin renkontis, kaj en koro
Estint' vigliĝis kun angor',
Mi rememoris tempon oran
Kaj reviviĝis mia kor'...

Kaj kiel dum aŭtun' kelkfoje
Okazas tag', okazas hor',
Ekblovas vent' printempa, ĝoje
Ektremas io en memor',-

Ventumis ankaŭ min subite
Blovet' anima de la jun',
Mi kun ĝuego forgesita
Rigardas karajn trajtojn nun.

Kaj kiel post disiĝ' multjara
Mi sonĝas Vin kun emoci',
Fariĝas sonoj jen pli klaraj,
Ja ĉiam ilin aŭdis mi.

Ne sole rememoro ia,
Sed ree ekparolis viv',
Kaj estas samaj ĉarmo Via
Kaj en l' animo - am' al Vi!

Al komenco

Zodiakaj konstelacioj Esperante
(Зодиакальные созвездия на эсперанто)

по-русскина эсперантопо-латински
Козерог
Водолей
Рыбы
Овен
Телец
Близнецы
Рак
Лев
Дева
Весы
Скорпион
Стрелец
Kaprikorno
Amforo, Akvisto, Akvario, Verŝisto
Fiŝoj
Ŝafo, Arieso
Taŭro, Bovo
Ĝemeloj, Dioskuroj
Kankro
Leono
Virgulino, Virgo
Pesilo, Librao
Skorpio
Sagitario, Sagisto, Pafisto, Arkpafisto
Capricornus
Aquarius
Pisces
Aries
Taurus
Gemini
Cancer
Leo
Virgo
Libro
Scorpius
Sagitario


   Если даётся несколько вариантов, то они располагаются в порядке предпочтительности (то есть, рекомендуемые - первыми, а лишь терпимые - в конце).

Al komenco


Kelkaj anekdotoj

     TAŬGA EKIPAĴO
   Fotografisto estis invitata vespermanĝi kun geamikoj. Li kunportis iujn el
siaj fotoj por montri al la gastigantino. Ŝi rigardis la fotojn kaj komentis: "Ĉi tiuj estas
tre bonaj! Devas esti ke vi posedas bonan fotilon."
   La viro ne tuj respondis, sed, dum li pretigis sin por foriri hejmen, li diris al
la sinjorino: "Tio estis ege bongusta manĝaĵo! Devas esti, ke vi posedas bonajn kuirpotojn.

     SUKCESA KOMERCISTO
   Riĉa, sukcesa komercisto parolas al sia nova bofilo: "Mi amas mian filinon
kaj do mi nun bonvenigas vin al nia familio! Por montri al
vi kiom ni bonvenigas vin, mi jam aranĝis, ke vi estu egala partnero en mia
negoco! Vi nur devas iri al la fabriko ĉiutage kaj lerni pri la aferoj de
la negoco."
   La nova bofilo interrompis sian bopatron: "Mi malŝatas fabrikojn. Mi ne povas
toleri la bruon. Ĝi estas tiom malagrabla!"
   "Hm... tiam vi laboru en la oficejo kaj estru iujn operaciojn," respondis la
bopatro, kun iom malpli da entusiasmo.
   "Ankaŭ tio malplaĉus al mi," diris la bofilo."Mi malamas oficejan laboron. Tio
estas tiom enuiga!"
   Nun la bopatro komencis esti senpacienca. "Unu momenton! Mi ĵus faris vin
duon-posedanto de ege sukcesa firmao, sed vi ne ŝatas fabrikojn, kaj eĉ
rifuzas labori en la oficejo! Kion mi faru pri vi?!"
   "Facile, bopatro", - trankvile respondis la junulo: "Aĉetu mian porcion!"
Alsendis Alan Mendelawitz

     Niaj komentoj:
ekipaĵo
- экипировка, оснащение (ни в коем случае не "экипаж"!)
poto - горшок
negoco - бизнес, "дело"

Al komenco


Jen la tuto!
Kontaktebleco:
mevamevo@yandex.ru (Speciala retadreso por ricevi ajnajn pri-Ŝkolajn kaj priesperantajn demandojn kaj proponojn)
vesperto@inbox.ru (Mia ĉefa retadreso; uzu por iuj personaj aferoj)
Aboni la dissendon:
http://subscribe.ru/catalog/job.lang.esplernejo/
Malaboni la dissendon:
http://subscribe.ru/member/unsub?grp=job.lang.esplernejo
Arkivo:
http://subscribe.ru/archive/job.lang.esplernejo/
La lastaj numeroj:
 
84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97
 
Atendu la sekvan numeron post 1-2 semajnoj!
Ĉiuj viaj kontribuoj, kritikoj, helpoj kaj nemalhelpoj estas bonvenaj!

Ĉion la plej bonan!

mevamevo@yandex.ru



http://subscribe.ru/
E-mail: ask@subscribe.ru
Отписаться
Убрать рекламу

В избранное